WB
Jedan pogled kao
kraj, neumitni tok
zavese večito smrti prkosi
ostade pod dupetom mačke
mirno spavajući u komori
na sopstvenom prahu, na
sofi, koja pospano zeva
kao igla počinuvši u veni
da preživi do novog proleća da
ga probudi kada tečnosti koja
je hrana nestane
neko zove, urla mu ime
uzeo je pištolj, čašu
i pola vekne belog hleba
tamo negde gde je WB
spustio svoj šešir,
umoran.
